Kalendar


Sa strane

12 načina da deca uče i leti


Raspust je počeo ali to ne znači da učenje treba sasvim da prestane. Naravno da je deci potrebno da se odmore ali je isto tako bitno da vežbaju mozak. Za njega je bolje da ne zaborave potpuno veštinu učenja na kojoj rade cele školske godine. Tako će se lakše vratiti u školu na jesen. Evo nekoliko jednostavnih stvari koje će deci pomoći da održe formu a da ni ne primete da uče:

 

Čitajte

Ovo verovatno zvuči suviše očigledno, ali ako ne odvojite određeno vreme za čitanje svakoga dana, knjige će ostati na polici. Pokažite i naglasite deci da je važno čitati svakodnevno ali im dozvolite da čitaju ono što ona hoće. Čitava aktivnost će tako biti zanimljivija. 

Organizujte „porodični čitalački klub“

Čitanje je još zabavnije ako se radi u paru. Smenjujte se sa decom, na desetak dana, u izboru knjiga koje ćete oboje čitati a onda se okupite da diskutujete o istoj. Ovo je naročito dobro za decu koja izbegavaju ili imaju averziju prema čitanju.
Neka deca učestvuju u planiranju putovanja

Bilo da planirate odmor na moru ili jednodnevni izlet, neka deca istražuju destinacije i razmišljaju o putu kojim ćete ići, računajte koliko je novca potrebno za put i sl. Dete na ovaj način vežba da kritički razmišlja, uvežbava svoje istraživačke veštine a ujedno ćete i uživati u plodovima rada.
Učite više o stvarima koje radite

Bez obzira šta radili ili gde išli ovog leta, uvek postoji prilika za učenje. Odlazak na plažu može postati lekcija o životu u vodi, a i bakino dvorište sigurno krije dosta lekcija.
Upoznajte nove kulture
Iskoristite leto za istraživanja novih kultura – kroz hranu, kulturne centre, festivale itd. Ako putujete na odmor negde van zemlje, tim bolje. Iskoristite to. Vaša deca (a i vi) ćete uživati istražujući nove ukuse, destinacije, zvukove i ljude!
Vodite letnji dvevnik
Dajte detetu posebnu svesku/dnevnik u kom može preko leta da piše svoje avanture. Podstaknite ga da crta i piše o svojim dogodovštinama. Na ovaj način dete će vežbati pisanje i kreativnost, što je jako bitno.
Praktična primena naučenog
Testirajte matematičke sposobnosti deteta i na praktičan način. Dozvolite mu, na primer, da u kuhinji meri sastojke za neki recept, zajedno prebrojte džeparac za letovanje ili nešto što je dete planiralo da kupi i sl.
Učite još više o onome što dete voli

Šta vaše dete voli? Možda da peva? Voli dinosauruse ili baš obožava da čita neki strip? Šta god da voli da radi, čita ili sluša, posvetite malo vremena nalaženju dodatnih informacija o tome. Naučite više o piscu njegove omiljene knjige, istražujte vrste životinja koje voli i sl. Koristite biblioteku ili internet. Neka dete zapisuje šta mu je zanimljivo.

Dopisujte se

Podstaknite dete da piše pisma drugarima, porodici ili se vi dopisujte sa njim. Pošaljite razglednicu baki iz svakog mesta koje posetite. Možda vam se čini ludo, ali videćete kako dec umeju da se obraduju poštanskim markicama. Ujedno, ovako vežbate pisanje i prepričavanje – važne veštine za školu.

Posetite muzej

Koju god vrstu muzeja da posetite, svaki od njih će ponuditi mnogo prilika za učenje i otkrivanje stvari. Muzej može biti fantastičan i uzbudljiv izlet za celu porodicu! Isto važi i za zološki vrt, u njega ne idu samo jako mala deca!

Istražujte mobilne aplikacije

Iako je ograničavanje vremena koje deca provode ispred ekrana važan deo držanja glavice svežom, postoji mnogo edukativnih aplikacija koje u napravljene baš za učenje. Alternativa je i da deci odaberete edukativne filmove, sajtove ili video snimke sa youtube-a.

Budite primer u čitanju

Ne zaboravite da i vi treba da čitate! I zbog sebe a i da biste deci bili dobar primer. Ako deca vide vas da redovno odvajat vreme za čitanje, još više će ceniti ovu vrstu uživanja.

Đaci kod kuće više ne rade ni domaći


Produženi boravak i celodnevna nastava biće uskoro obavezni u svim osnovnim školama, roditelji plaćaju samo hranu

SVE osnovne škole u Srbiji moraće da uvedu produženi boravak za đake od prvog do četvrtog razreda, kada bude usvojen novi zakon o osnovnom obrazovanju. Kako on od zimus čeka na usvajanje, produženi boravak i celodnevnu nastavu i dalje ima samo mali broj škola u Srbiji.

Najbolja je situacija u Beogradu, gde nešto više od stotinu škola ima organizovan produženi boravak u prvom i drugom razredu i 47 u trećem i četvrtom. Celodnevnu nastavu ima tek nekoliko škola.

– Celodnevna nastava je najbolja za đake u prvom i drugom razredu, jer su rasterećeni, časove imaju pre i posle podne, između je vreme za slobodne aktivnosti, sport, sekcije… Nastavu im drže dva učitelja – objašnjava Mira Ilić, predsednica Saveza učitelja. – Deca su u školi obično do 16 časova, imaju i užinu i ručak, vreme za odmor. Ovakva nastava predviđena je samo za učenike prvog i drugog razreda.

Organizacija je skupa, jer za svako odeljenje moraju da budu angažovana dva učitelja, ali decu to ne košta. Roditelji plaćaju samo obroke. Prema rečima Ljiljane Novković, učiteljice u OŠ „Drinka Pavlović“, jednoj od škola u kojoj deca mogu da borave čitav dan, celodnevna nastava je obavezna u prvom i drugom razredu, dok se za produženi boravak roditelji odlučuju na početku godine:

– Pošto je takvo vreme da roditelji rade po ceo dan, imamo veliki broj dece koja posle celodnevne nastave, koja se završava u 15.30, ostaju i u produženom boravku još dva sata.

U produženom boravku časove drži jedan, a ne dva učitelja, a tek posle nastave deca mogu da rade domaći, da se druže, tako da u školi završe sve obaveze i da budu slobodna kada dođu kući.

Ovakav boravak u školi moguć je u prvom i drugom, a u Beogradu i u trećem i četvrtom razredu. Učitelje plaća Grad Beograd, zarađuju po 15.000 dinara mesečno, a roditelji plaćaju hranu.

RUČAK OD 170 DO 250 DINARARODITELjI mogu da biraju da li će deca da uzimaju samo užinu ili i ručak. Hrana za đake mesečno košta od 1.500, pa i više od 5.000 dinara. U proseku ručak košta od 170 do 250 dinara, a savet roditelja bira ko će snabdevati školu hranom i po kojoj ceni.

Vreme je za radne navike


Kojom brzinom će dete da stekne radne navike kad pođe u školu zavisi, pre svega, od vas i vašeg ponašanja. One se, naime, «naslanjaju» na higijenske, koje je dete steklo u predškolskom periodu.

Najčešći pokazatelji fizičke, psihičke ili emotivne zrelosti deteta, potrebni za polazak u školu su: dete neposredno pre škole ume da pravilno koristi sve glasove, mlečni zubi su ili zamenjeni ili je zamena u toku, ima dobar apetit, ima razvijenu finu motoriku (ume da koristi makaze, ili da se igra sa dugmićima, klikerima…), crta figuru čoveka sa svim elementima, tj. glavom, telom, rukama, nogama i detaljima (oči, nos, usta, uši, kosa), uspeva da drži pažnju 20 minuta na istoj aktivnosti, ume da podnese poraz (na primer, ne plače kada izgubi: „Čoveče ne ljuti se“), može da bude odvojeno od vas više sati ili dana…

Šta je važnije

Upravo su ovi navedeni elementi važniji pokazatelji njegove spremnosti i zrelosti za polazak u školu nego da li ume da čita i piše. Osim toga, ako je dete išlo u vrtić, ono se već naučilo pravilima ponašanja u grupi, ali i savladalo osnovne pojmove potrebne za snalaženje u školskom gradivu. Zato nemojte da insistirate na aktivnostima kao što su čitanje i pisanje, osim u slučajevima kada deca sama pokazuju želju za ovim saznanjima. Naime, može se dogoditi da dete učite čitanju i pisanju na drugačiji način nego što će to da uradi njegova učiteljica, pa će ono morati da se najpre odvikava od vašeg načina, kako bi prihvatilo njen. Takođe, pogrešno je uverenje da će umeće čitanja i pisanja u predškolskom periodu olakšati utvrđivanje radnih navika važnih za školsko učenje.

Sa druge strane, škola će veoma brzo očekivati određene radne navike od vašeg deteta (na primer, da se u školu donese sav potreban pribor a ne da se ponešto i zaboravi, da se na vreme urade domaći zadaci, da se pri dolasku u školu ne zakašnjava…). Kojom brzinom će se ove navike kod deteta uspostaviti zavisi, pre svega, od vas i vašeg ponašanja. Radne navike se «naslanjaju» na higijenske, koje je dete steklo u predškolskom periodu. To su osnovne higijenske navike (kupanje, pranje ruku, zuba, umivanje), ali i urednost (slaganje igračaka ili odeće pre spavanja), kao i navika da se u određenim poslovima pomaže roditeljima…

Pravilne radne navike izgradićete kod deteta ukoliko:

1. Što počneš – to završi

Uvek podstičite dete da svoju aktivnost privede kraju. Jednom kada počne da se igra, crta, pravi vozić, slaže slagalicu, ili slično – ne prekidajte ga. Deca koju roditelji stalno prekidaju (ručak, odlazak na spavanje…), i koja su time prisiljena da istu aktivnost često »seckaju« i ponovo započinju – brzo počnu da se dosađuju i izgube mogućnost za razvoj koncentracije. Radije sačekajte kraj igre, uz obavezno napominjanje da će, na primer, ručak biti gotov za pola sata, pa ga onda najavite za 15 minuta… Ovako dajete vremena detetu da završi igru i vežba svoju pažnju.

2. Samostalnost

Omogućite detetu što više samostalnosti u radu. Uzdržite se od učestvovanja u izradi domaćih zadataka, jer su oni detetova obaveza a ne vaša. Vi budite podrška, ali se direktno uključite u izradu zadatka (to ne znači da ga vi radite!) samo ukoliko dete od vas traži pomoć za nešto što ne razume.

Objasnite mališanu da, kada je već počeo da radi domaći zadatak, sve ostale aktivnosti moraju da sačekaju (gledanje crtanog filma, na primer). Omogućite mu mir, isključite TV, ukoliko je moguće udaljite mlađu braću i sestre. Ne morate sedeti pored njega ili mu „stajati iza leđa“, jer bi ga to učinilo dodatno nervoznim. Ali budite prisutni dok radi, posebno u prvim razredima, dok ne stekne sigurnost u svoje znanje.

3. Plan rada

Napravite satnicu obaveza i aktivnosti za svaki dan, ili detaljan plan rada. Precizirajte vreme za učenje, za izradu domaćih zadataka, ali i za ono što detetu predstavlja zadovoljstvo (igra, treninzi, gledanje crtaća…). Pravilan raspored će uveliko uticati da dete radije počne da uči i sve svoje školske obaveze uradi na vreme, jer je motivisano onim što sledi nakon toga.

Vreme je za radne navike

Velike promene u životu đaka prvaka


Polazak u školu je za dete velika promena, koja može da bude i te kako stresna. Obratite pažnju na….

Ukoliko posmatrate prvi razred samo kroz gradivo koje dete treba da savlada, znači da ne vidite  druge brojne teškoće koje ga očekuju. Ako je ono u okviru vrtića prošlo predškolski program (što je po sadašnjem Zakonu obaveza, pa se podrazumeva), delimično će mu biti olakšano usvajanje gradiva.

Šta sve očekuje đaka prvaka?

Međutim, ne zaboravite da  upravo u prvom razredu vaše dete prvi put:

– ima učiteljicu ili učitelja, tj. prvi veliki autoritet nakon vas

– počinje da uspostavlja radne navike i da usvaja obaveze

Istovremeno, od deteta se očekuje da bude mirno na času, da pažljivo sluša učiteljicu, da ne zaboravlja da ispunjava svoje obaveze (od pisanja domaćih zadataka pa do prenošenja poruka roditeljima), da „fokusira“ pažnju…

Takođe, dete u prvom razredu uspostavlja najrazličitije odnose sa vršnjacima. Ima potrebu da zauzme odgovarajuće mesto u svom odeljenju, ima najboljeg druga ili drugaricu, prvu školsku simpatiju…

Mislite li da je to lako za dete koje je naviklo da bude „centar sveta“ u svojoj najbližoj okolini, koje se do polaska u školu samo igralo, pa i sva znanja u vrtiću sticalo kroz igru?

Prizovite u pomoć vaše sećanje

Kako ste se vi snalazili u prvom razredu? Možda se, sa ove distance, sećate početaka svog školovanja kao „zlatnog perioda“, jer znate šta vas je sve sačekalo kasnije! Međutim, vaše dete ne zna šta ga očekuje nakon prvog razreda… jer nema sa čime to da uporedi.

Pomozite svom školarcu

Zato, kada počne ova velika promena u mališanovom životu,  pomozite mu odgovarajućom pripremom i psihološkom podrškom. Najbolje je da mu predočite i lepe, ali i manje lepe strane škole… odnosno da budete realni.

Veoma je važno da i vi organizujete vaše septembarske dane, tako da budete što prisutniji uz dete. Postavite se kao podrška,  pokažite maksimum interesovanja. Potrudite se da dete ne stekne negativnu sliku o školi, da ne oseti otpor već od prvog razreda. U tom slučaju ćete morate da uložite mnogo napora da se početni problemi otklone.

Velike promene u životu đaka prvaka

ОТКЛОНИТЕ СТРАХ ОД ТЕСТА


ОТКЛОНИТЕ СТРАХ ОД ТЕСТА.

Roditelj pod stresom – dete pod stresom


Vaši napadi besa ili tuge zbog stresa najčešće sa detetom nemaju nikakve veze, a upravo na njemu mogu da ostave najveći trag

Ukoliko je stres jednog člana porodice dugotrajan i dubok, on će se bitno odraziti i na ostale članove porodice. Posebno su izložena deca, jer u fazi odrastanja trpe veliki uticaj svojih roditelja.

Kako stres utiče na porodicu?

Istraživanja na Univerzitetu u Viskonsinu (Medison) potvrđuju učinak stresnih događaja na dečji imuni sistem. Upravo zato, uticaji iz okoline u ranim fazama razvoja igraju veliku ulogu na imuni sistem dece. U uzrastu puberteta iStres još u stomaku
Roditeljski stres, i to pre svega majčin, preslikava se na dete, i to od najranijeg uzrasta, tačnije od samog rođenja. Tako istraživanja na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Leksingtonu (Kentaki) pokazuju da, kada je trudnica izložena stresu, to može da se odrazi i na razvoj njene nerođene bebe. Kod ovih trudnica je povećan rizik od prevremenog porođaja, a bebe se rađaju sa manjom otpornošću na bolesti i infekcije.
adolescencije, dokazano je da ona deca koja, na primer, imaju istoriju fizičkog zlostavljanja i stresne atmosfere u porodičnom domu – imaju i viši nivo protivtela na određene viruse herpesa. Smatra se da dve trećine populacije u Americi ima u sebi taj virus, a da je on direktna posledica stresa prenetog iz roditeljskog doma. Pojedinci sa zdravim imunim sistemom su u mogućnosti da ovaj virus „drže“ pod kontrolom, i retko imaju simptome, dok osobe sa oslabljenim imunim sistemom imaju problema sa odupiranjem virusu, i proizvode protivtela na virus. Istraživači iz Viskonsina su dokazali da, čak i ukoliko se promeni okolina deteta (stres nestane), proživljena iskustva ranijeg stresa ostavljaju dalje posledice po dečje učenje, njegovo ponašanje i opšti imuni sistem.

Iako ovi podaci nisu novi, značajni su utoliko što su sada i naučno potvrđeni. Istovremeno, to je razlog više da se pozabavite svojim stresom, bez obzira da li ste tek na putu roditeljstva, ili već imate takozvani roditeljski staž.

Zaštite dete od stresnih događaja

Nedopuštanjem da stres potpuno zagospodari vašim životom, vi podižete nivo svog imuniteta i utičete na svoje zdravlje. Istovremeno utičete na poboljšanje vaših međusobnih odnosa sa decom i drugim članovima svoje porodice.

Roditelj pod stresom - dete pod stresom

POMOZITE DETETU DA SE SLAŽE SA NASTAVNICIMA


Nastavnica matematike nosi odeću iz prethodnog veka i ne može da zapamti kako se vaše dete preziva, a nastavnik engleskog uvek počinje čas nekom anegdotom koja deci nikad nije smešna koliko on sam. Retki su nastavnici koje deca iz bilo kog razloga ne ismevaju, a još ređi oni koje zaista poštuju. Pomozite deci da vide ljudsku stranu svojih nastavnika, da ih ne gledaju samo kao predstavnike škole i nekoga ko može da im zagorča život lošom ocenom, već kao normalne osobe koje uživaju u vikendu, navijaju za omiljeni sportski klub, gledaju filmove i idu na piknik isto kao i svi ostali.

 ZAŠTO TREBA RADITI NA DOBROM ODNOSU  SA NASTAVNICIMA

Često i roditelje treba podsetiti na značaj poštovanja i dobrog odnosa sa nastavnicima, a ne samo decu, istini za volju. Dobar odnos sa nastavnikom detetu može značajno da pomogne u budućnosti. Tačno je da je dečiji stav prema određenom predmetu umnogome određen stavom prema nastavniku koji ga predaje, ali niko se neće potruditi više od nastavnika da objasni detetu hemijske reakcije ili trigonometrijske funkcije. Dete koje voli neki predmet i želi da učestvuje na takmičenjima ili kvizovima, daleko će dalje dospeti uz pomoć nastavnika koji neće štedeti svoje vreme za dodatne časove i pripremu za takmičenje.

Informacije o školarinama i stipendijama dete uvek može da dobije od nastavnika, od koga će mu najverovatnije biti potrebna i preporuka. Nalaženje privremenog posla tokom raspusta ili volontiranje u nekom društvenom programu će takođe lakše proći uz pismenu preporuku škole. Nastavnici su verovatno ona grupa odraslih koja najbolje može da prepozna  sklonosti i talente deteta i usmeri ga i vodi u usavršavanju, pa i u odabiru buduće karijere. Često nastavnici čak prvi prepoznaju problematičnu situaciju u kojoj se dete nađe i mnogi su zaista spremni da pomognu, bilo savetom, bilo usmeravanjem deteta na pravu osobu.

Ukoliko je vama kao roditelju jasno koliko je dobar odnos sa nastavnikom važan za dete, lakše ćete mu objasniti da se iza debelih naočara nastavnice fizike krije sasvim normalna osoba koja je voljna da mu pomogne da nauči i razume zakone ove nauke.

 KAKO RAZVITI DOBAR ODNOS SA NASTAVNICIMA

Normalno je da će dete imati omiljene nastavnike — neki će biti stvarno zainteresovani za njihov razvoj i podsticati ih da daju sve od sebe, ali biće i onih koji se detetu baš i ne dopadaju. To je sasvim legitimno, sve dok je vašem detetu jasno da postoje osnovna pravila koja ono treba da poštuje u školi:

  • kao prvo i osnovno pravilo, dolazi na časove na vreme, spreman, sa pripremljenim domaćim zadacima
  • obraća pažnju na času, poštuje nastavnika i ponaša se u skladu sa školskim pravilima (bez korišćenja mobilnih telefona tokom časova i sl.)
  • pokazuje zainteresovanost za predmet i pita ako mu nešto nije jasno  (čak i ako dete nije matematički genije, činjenica da obraća pažnju na času matematike šalje poruku nastavniku da se trudi)

Postoje, svakako i taktike „približavanja“ nastavnicima koje ni oni sami, a ni drugi učenici ne ocenjuju kao pozitivne. Objasnite detetu da neiskrenost, nastojanje da budu „omiljeni učenik“ ili poklanjanje neprimerenih i skupih poklona nisu način da se osvoji simpatija nastavnika, ali ni status najpopularnijeg deteta u odeljenju.

 NAJČEŠĆI PROBLEMI U ODNOSU SA NASTAVNICIMA

Ako vaše dete ima problem sa nekim nastavnikom, porazgovarajte sa njim i zajedno pronađite šta je razlog. Možda mu se ne dopada taj predmet, teško mu je da razume nešto ili mu prosto nije prijatno na času kod tog nastavnika.

Ako dete ne voli predmet koji nastavnik predaje, to osećanje može da se preslika i na odnos sa nastavnikom. U tom slučaju ga posavetujte da časove koji mu nisu omiljeni posmatra kao samo jedan korak ka ostvarenju nekog cilja, bilo da kasnije upiše fakultet koji želi, ili da ostvari dobar uspeh u školi i kao nagradu dobije odlazak na ekskurziju. Druga taktika može da bude da pokažete detetu na koji način to znanje može da se primeni u životu, na primer, dete možda ne voli matematiku, ali pokažite mu koliko procentni račun može da mu pomogne da izračuna cenu neke robe na rasprodaji ili u proceni uspeha omiljenog sportskog kluba.

Ako je detetu predmet težak i ne može da ga savlada, angažujte se da mu pomognete oko domaćih zadataka i zamolite nastavnika za dodatnu nastavu. Privatni časovi kod drugog nastavnika sa drugačijim pistupom materiji takođe mogu da budu dobro rešenje. Možete i vi da popričate sa profesorom da pokuša da objasni detetu materiju u nekom drugom svetlu, ili posavetujte dete da mu drug iz odeljenja objasni kako je on shvatio neki matematički problem (često je to čak najefikasnije rešenje jer deca istog uzrasta često razmišljaju na veoma sličan način).

Moguće je i da se detetu nastavnik jednostavno ne sviđa. U odnosu između nastavnika i učenika ličnosti i jednih i drugih su u prvom planu i jednostavno je prirodno da se neki ljudi uklapaju i razumeju bolje od drugih. Nemoguće je da se stalno slažete sa svakim i to je, takođe, jedna od važnih životnih lekcija za vaše dete. Što pre nauči kako da nađe način za saradnju sa ljudima sa kojima se po prirodi stvari ne slaže na prvu loptu, to bolje za njega. Osnovno poštovanje i ljubaznost se ovde očekuju sa obe strane. Dok se od nastavnika očekuje da budu fer i sve tretiraju jednako, i đaci imaju svoj deo odgovornosti – ne moraju da se slažu sa svim što nastavnik kaže, mogu da traže da polažu test ponovo ili da nastavnik objasni zašto im je dao neku ocenu, ali zato jeste na njima da budu pristojni, da dođu na čas, ili ako ne dolaze da donesu opravdanje.

ŠTA AKO SE DETE NE SLAŽE SA NASTAVNIKOM 

Praćenjem detetovog odnosa prema školi i nastavnicima sprečićete situaciju da ono beži sa časa kako bi izbeglo nastavnika sa kojim se ne slaže. Čak i ako neslaganje ode toliko daleko, razgovarajte sa detetom i zajedno ustanovite razloge neslaganja i taktiku za prevazilaženje. Rešenje može da bude prilično jedostavno:

  • razgovor sa nastavnikom u kome će mu dete samo objasniti zbog čega se ne oseća prijatno na časovima, bilo da smatra da nastavnik ne ceni njegove odgovore ili da ne može da dođe do reči jer se stalno čuje samo nekoliko đaka
  • fokusiranje na ono što dete može da nauči od nastavnika, a zanemarivanje onog dela ličnosti koji se detetu ne dopada
  • razgovor sa drugovima iz odeljenja kojima taj predmet ide bolje, njihov savet za učenje ili korišćenje njihovih beleški sa časa
  • razgovor sa školskim psihologom koji može da posavetuje dete ili da posreduje u odnosu sa nastavnikom sa kojim se dete ne slaže.

U najvećem broju slučajeva problemi se mogu rešiti nekom od ovih taktika, ali ako se dete i pored toga ne slaže sa nastavnikom, ili se nađe u situaciji da je ponašanje nastavnika na bilo koji način bilo uvredljivo, na vama je da odmah zajedno sa direktorom ili školskim psihologom razgovarate sa ovim nastavnikom.

Nastojte da razvijete takav stav deteta da nastavnike vidi kao ljude i pomozite mu da razvije ljubav prema učenju, jer se ta navika zadržava i u odraslom periodu i pruža čoveku zadovoljstvo kao retko koja druga navika.

Kakav odnos vaše dete ima prema nastavnicima? Vidi li učenje kao obavezu ili zadovoljstvo?

♥ 10 DEČIJIH ZAPOVESTI ♥


 

 

 

1. Moje ruke su male: ne očekujte savršenstvo dok spremam krevet, crtam ili bacam loptu.

2. Moje su noge kratke: usporite kako bih vas mogao stići.

3. Moje oči nisu videle svet kao što su vaše: pomozite mi da otkrijem svet. Nemojte me… sputavati.

4. Kućni posao neće pobeći. Ja neću još dugo biti malen – nađite vremena za igru sa mnom. …

5. Ja sam vaš poseban dar, tako sa mnom i postupajte.

6. Trebam vašu podršku dok rastem. Nemojte mi prigovarati i kažnjavati me. Zapamtite – možete prigovarati mojim postupcima a da ne prigovarate meni.

7. Pružite mi slobodu samostalnog odlučivanja. Dopustite mi da pogrešim kako bih mogao naučiti iz vlastitih pogrešaka. Tako ću jednog dana biti sposoban donositi pravilne odluke.

8. Nemojte se bojati otići bez mene na vikend. Potreban vam je odmor od mene, a i meni od vas. To je takođe odličan način da mi pokažete kako ste međusobno važni jedno drugom.

9. Znam da je to teško, ali nemojte me upoređivati s mojom braćom i sestrama ili s drugom decom.

10. Nemojte raditi stvari umesto mene. Tada osjećam da način na koji ja to radim nije dovoljno dobar i razočarava vas… ♥

 

Kako pomoći detetu da uči


Današnja deca imaju kraću pažnju, brže misle, impulsivnija su, zahtevnija, a takve generacijske promene školski udžbenici uglavnom ne prate. Kako im pomoći?

P: Primećujem da mnoga deca, uključujući i moje, mnogo bolje uče kada slušaju nego kada sama čitaju lekciju. Ono o čemu razgovaramo (mi detetu ne čitamo lekcije, ali znam roditelje koji i to rade) – lako prihvata, pamti i razvija, dok mu samo pročitano ponekad ostaje strano. Ako izuzmemo činjenicu da su neki udžbenici zaista pisani tako da ih je teško razumeti bez objašnjenja, šta se ovde može činiti? Za sada nam je lako da sa detetom razgovaramo o poznatoj materiji, ali je svima jasno da to neće moći da traje u nedogled.

O: Današnja deca su drugačija nego generacije njihovih roditelja, ili baka i deda. Moderna deca imaju kraću pažnju, brže misle, imaju drugačija interesovanja, impulsivnija su, zahtevnija. Njihov autoritet se mora zaslužiti, ne podrazumeva se sam po sebi. Sa druge strane, takve generacijske promene školski udžbenici uglavnom ne prate. Nažalost, često su i roditeljska očekivanja od dece u neskladu sa onim što deca modernog doba jesu. Upravo zato, potpuno je razumljivo zbog čega je vašem detetu lakše da upamti ono što od vas čuje, nego što pročita u knjizi. Ono što čuje, na izvestan način je deo njegovog ličnog iskustva (ne mora neki događaj zaista da doživi, niti da vidi, dovoljno je iskustvo što o tome sa vama razgovara). A ono što čita, ostaje samo „prazno slovo na papiru“, to jest nešto što sa njim, njegovim današnjim potrebama i interesovanjima, nema mnogo veze.

Zato je moja preporuka da i ubuduće, kad god možete, razgovarate sa detetom. Ono će tako najbrže da uči, a sve što upamti – ostaće memorisano dugoročno. Podjednako je važno i to što ćete kroz komunikaciju održavati trajno dobar kontakt i produbljivati kod deteta uverenje da mu vi možete biti sagovornik i kada (nekad u budućnosti) teme za razgovor ne budu bile u vezi škole i učenja.

Ubuduće, učenje detetu možete olakšati na dva načina:

 

1.Pravila učenja

Uputite dete u pravila uspešnog učenja, kao što su: pravljenje plana učenja, čitanje lekcije od jednog do drugog podnaslova, ponavljanje isključivo naglas, učenje isključivo danju – u vreme najizraženije koncentracije (nikada noću), podvlačenje grafitnom olovkom važnijih od manje važnih delova teksta, važnost preslišavanja…
Zahvaljujući ovim pravilima, učiće brže za kraće vreme, povezivati naučeno gradivo u celinu, i uspevati da logički obrazlaže naučene činjenice umesto da ih samo „nabubane“ verbalizuje.

2.Dodatni izvori informacija

Kada na red dođu lekcije o kojima vi ne znate mnogo, pa nemate šta da kažete, ili neku materiju ne poznajete dovoljno… pored udžbenika, usmerite dete na dodatne izvore informacija – Internet, filmove, enciklopedije… i sve drugo što će mu upotpuniti znanje. Vi ćete biti rasterećeniji, a dete  usmereno da samostalno izvršava svoje školske obaveze.
Nemojte učiti zajedno sa detetom, niti učiti umesto njega (na primer, vi pročitate lektiru, pa mu je prepričate), niti mu rešavati domaće zadatke „samo zato“ što procenjujete da su za njega preteški, ili da se radi o materiji koja mu neće biti potrebna u životu. Često ćete biti u pravu. Zaista, mnogo toga od onog što našu decu tako silno okupira u školskoj klupi, u budućnosti neće imati nikakvog značaja za njih. Ipak, važno je da steknu određene radne navike, da razvijaju memoriju, koncentraciju, usvoje pravilo da se obaveze moraju izvršiti…
Zato vi kao roditelj uvek negujte komunikaciju, razgovor u odnosu sa detetom (baš kao što sada činite), ali ga postepeno usmeravajte da korišćenjem dodatnih izvora informacija bude što samostalnije u savladavanju školskog gradiva. To je deo zajedničkog odrastanja – i za vaše dete, i za vas.

 

Jelena Holcer, pedagog

Kako pomoći detetu da uči

Prethodno Stariji unosi

Kalendar

jun 2017.
P U S Č P S N
« sep    
 1234
567891011
12131415161718
19202122232425
2627282930  

Blog Stats

  • 8,069 hits

Унесите своју адресу е-поште да бисте пратили на овај блог и примали обавештења о новим чланцима преко е-поште.

Pridružite se 37 drugih pratioca